До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су летовали са породицама.
Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.
Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.
Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани.
Градске четврти Златибора су:
- Обудојевица, такође и Обадовицаи Обудовица, градска је четврт Златибора. Некада су ту били пространи пашњаци, а данас солитери и хотели. Цијела ова област добила је име по потоку који је туда текао, а данас чини дио канализације Златибора. Обудојевица је популарна због својих скијашких стаза.
Снежана НешиЋ
ПУ”Ариље”